Moje ime je Marija Ralić. Postala sam član lokalne kancelarije AIESEC-a  u Nišu 2004. godine. U AIESEC-u Srbije sam bila aktivan član skoro četiri godine. Vodeći timove, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou, AIESEC mi je pružio priliku da otkrijem, razvijem i unapredim svoje liderske veštine i iskustvo.

  Moja biografija je uglavnom vezana za eksterne odnose i komunikacije, ali mi je oduvek bila interesantna i tema održivog razvoja. Posle mnoštva posećenih konferencija, kako u zemlji tako i u inostranstvu, odlučila sam da bih volela da moj sledeći korak bude praksa u inostranstvu u nekoj od partnerskih kompanija AIESEC-a.

  Trenutno se nalazim na praksi u Minhenu, gde radim kao koordinator u Community Affairs i Citizenship odeljenju u sedištu Microsofta za centralno-istočnu Evropu. Moj posao podrazumeva povećanje NGO kapaciteta, koordinirajući rad i pružajuđi podršku Microsoft-ovom programu donacija širom centralno-istočne Evrope.

  Iskustvo, radeći u jednoj od najuspešnijih kompanija globalno, je dobrinelo jako puno mom ličnom i profesionalnom usavršavanju. Svakodnevni  rad u internacionalnom okruženju mi je proširio vidike i mogućnosti napredovanja i usavršavanja.

  Čeetvorogodišnji rad u AIESEC-u mi je jako pomogao da se prilagodim internacionalnom i multikulturalnom okruženju, a veštine i znanja, kao i iskustvo iz AIESEC-a je trenutno od neprocenjive važnosti i koristi na praksi.

  Pronađi i ti svoj sledeći korak i motiviši druge svojim uspehom!

  Nekada se pitamo koliko daleko možemo ići. I što bolje radimo svoj posao, to je znak da više potencijala koristimo. Inspirišući druge svojim uspesima, otvaramo vrata ka novim mogućnostima.

  Iskoristi svoj potencijal....sada!

_________________________________________________

  Zovem se Petar Perunović. Član sam AIESEC-a u Nišu od 2005. godine. Želeći da upoznam nove ljude, da putujem, naučim nešto novo, pridružio sam se AIESEC-u kao student druge godine Ekonomskog fakulteta. Kao osoba zadužena za finansije, raspolagao sam budžetom većim od milion dinara, upoznao sam mnogo različitih ljudi iz celog sveta, posetio 8 zemalja, bio delegat na 12 konferencija i radio u 4 različita tima, istovremeno radeći na otkrivanju i razvoju sopstvenih potencijala.

  Trenutno se nalazim u Bonu u Nemačkoj na praksi od godinu dana u kompaniji DHL Deustche Post u EXPRESS diviziji. Radim u centrali ove kompanije u departmanu za finansijsku analizu i kontrolu. Novo okruženje, izazovan posao i kolege iz celog sveta zajedno sa stvarima iz oblasti finasija koje ovde učim, čine ovu praksu neverovatnim životnim iskustvom. Radeći u centrali kompanije sa prihodom većim od 13 milijardi eura u 2008. godini, koja postoji u više od 220 zemalja, stičem ogromno poslovno i životno iskustvo koje će mi koristiti nakon prakse u mojoj daljoj karijeri. Moj posao je jako zanimljiv i dinamičan. Radim i svakodnevno komuniciram  sa ljudima iz celog sveta, od Indije, Libana, Malezije pa sve do Italije i Srbije.

  Za mene kao studenta nema boljeg iskustva - biti u drugoj zemlji i u isto vreme raditi u tako velikoj kompaniji uz konstatno učenje i zabavu. Odlučio sam da odem na praksu da bih iskusio kako je to živeti godinu dana u stranoj zemlji, upoznati novu kulturu, raditi sa ljudima iz celog sveta i izazvati sebe radeći u novom biznis okruženju. Usavršio sam engleski jezik i počeo sa učenjem nemačkog jezika, postao sam odlučniji u donošenju odluka, i sto je najvaznije, naučio da živim i radim na način koji je održiv za društvo, kako bi moje odluke išle u korist budućih generacija.

  Kada ste daleko do kuće u nekom drugom okruženju i sa ljudima koje ne poznajete, shvatate zapravo koliko ste jaki, koliko možete da uradite i koliko su jaki vaši potencijali.

  Nemačka, kao jedna od najrazvijenih zemalja sveta, pruža dosta mogućnosti za razvoj, učenje i zabavu.

  Poželeo bih vam iskustvo isto ili slično mom. Uživajte radeći i učeći u globalnom i multikulturalnom okruženju u najvećoj organizaciji na svetu koja okuplja mlade ljude!

_________________________________________________

Boško Menković (o AIESEC iskustvu)

  Glavni razlog za moje članstvo u AIESEC-u je na početku bio isti onaj koji je zaslužan za većinu lepih i zanimljivih stvari koje su mi se u životu desile – radoznalost.

  Lagao bih kada bih rekao da sam odmah na početku razumeo sve mogućnosti koje su mi se otvorile prostim učlanjenjem. Tako da na početku ništa od svega toga nisam shvatao ni malo ozbiljno. Sa perspektive studenta druge godine ekonomije koji za sobom ima gomilu različitih radnih iskustava, AIESEC je delovao kao gomila studenata koji "kao nešto rade" tu na fakultetu i koriste to da bi se zezali, a u isto vreme se pozivaju na profesionalnost, organizovanost i konstantno učenje.

  Nakon nekog vremena, shvatio sam da ima nešto istine u tome. U to vreme sam radio na projektu koji se ticao razvoja preduzetništva u našem okruženju. Identifikovao sam nedostatak individualne inicijative u Nišu i sam mnogo ranije, pa mi nije bio problem da svoje ciljeve poistovetim sa ciljevima projekta. Veliki deo tima koji je radio na projektu je, po mom mišljenju, osećao isto i mislim da je to jedan od glavnih razloga za „neočekivanu“ uspešnost projekta. Zahvaljujući tom iskustvu sam od klinca koji nije mogao da se seti imena svojih saradnika na projektu, držeći prvu radionicu u životu, postao prilično vešt govornik kome improvizacija i držanje pažnje učesnika skupa nije problem. Naprotiv, uživao sam u tome i želeo sam još, kao što je slučaj uvek sa stvarima koje nam se u životu sviđaju. Druga fenomenalna stvar koja je proizišla iz mog učešća na projektu i samog AIESEC iskustva u prvih par meseci je nekolicina ljudi koji su i danas jako bitne i drage osobe u mom životu.

  Zbog svega toga sam, pre nego je projekat bio završen, aplicirao i bio izabran za potpretsednika za upravljanje ljudskim resursima. Imao sam strašnu tremu, mnogo nedoumica, više puta sam postavio sebi pitanje da li je to to što želim, jer odgovornost koju je to iskustvo nosilo sa sobom, nikada nisam imao. Moja dužnost je bila da svi članovi AIESEC-a u narednoj godini imaju, u najmanju ruku, iskustvo kakvo sam imao i ja. To nije bilo malo za postići...

  Period od godinu dana koji sam proveo u izvršnom odboru je definitivno jedan od najintenzivnijih i najturbulentnijih u mom životu. Naučio sam kako da donosim odluke koje se ne tiču samo mene, kako da planiram i sprovodim projekte, naučio dosta stvari vezanih za upravljanje ljudsim resursima, kao i puno o sebi i ljudima kojima sam okružen. Zajedno sa timom čiji sam deo bio nastavio sam trend uspešnog vođenja organizacije koja funkcioniše na principu preduzeća sa više od 100 zaposlenih i postavio dobre osnove za dalji, još intenzivniji razvoj. Direktno sam bio odgovoran za prijem novih članova, struktuiranje organizacije, alokaciju ukupnog članstva, praćenje njihovog razvoja kroz period od godinu dana i stvaranje prilika za dalji razvoj.

  Napredovao sam u poslovnom smislu, dobio na ozbiljnosti i disciplini, naučio puno stvari o funkcionisanju nevladinih organizacija, razvio prilično čvrst stav o tome čime bih želeo da se bavim a šta nikada u životu ne bih voleo da radim, dobio puno ideja za potencijalne naredne korake u svom usavršavanju. Što se uticaja na mene kao ličnost, voleo bih da istaknem da sam i iz ovog iskustva izašao bogatiji za par prijatelja koji mi puno znače i koji su imali veliki udeo u mom razvoju kao individue.

  Pored kontakata koje sam dobio unutar tima, razvio sam mrežu kontakata na nivou Srbije koja uključuje mlade, perspektivne i ljude dobrih namera, koji svakodnevno utiču na razvoj celokupnog društva u Srbiji. Takođe, upoznao sam, ne mali broj ljudi iz inostranstva, koji su ostavili, manji ili veći trag na meni i tako uticali na ono što ja danas jesam.