Na samom početku…

AIESEC Jugoslavije je osnovan 1953. godine i jedna je od prvih zemalja koje su se pridružile tada malobrojnoj međunarodnoj mreži u istoj godini zajedno sa Austrijom, Nemačkom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Italijom, Španijom i Švajcarskom. Jugoslavija je bila prva zemlja „istočnog bloka“ koja je postala deo mreže AIESEC-a, a sve je počelo kada su se sastali studenti ekonomskih fakulteta i poželeli da i oni postanu deo tada mlade i ambiciozne organizacije koja je želela da ublaži rane koje su ostale nakon II Svetskog rata. O samim počecima najbolje svedoče sećanja prvog predsednika AIESEC-a Jugoslavije Srećka Jamnišeka:

„U 1953. godini bilo je, prema mom sećanju, između 12 i 18 zemalja koje su bile članovi AIESEC-a. To su sve bile zemlje zapadnog kapitalističkog sveta. Pripreme za uključivanje studenata sa ekonomskih fakulteta iz Jugoslavije započete su u 1952. godini. Na međufakultetskoj konferenciji studenata ekonomije, koja je održana u prvim mesecima 1953. godine u Skoplju, donet je i formalan zaključak da se uključimo u AIESEC.

U proleće 1953. održavala se međunarodna konferencija AIESEC-a u Nirnbergu u Nemačkoj. Na toj konferenciji uključeni su i jugoslovenski ekonomski fakulteti u AIESEC. Posle konferencije u Nirnbergu i uključenja u AIESEC, organizovani su odbori AIESEC-a na svim ekonomskim fakultetima u zemlji, kao i jugoslovenski odbor AIESEC-a u Beogradu. Bio sam izabran za predsednika jugoslovenskog odbora, a obavljao sam, istovremeno i rad AIESEC-a na beogradskom ekonomskom fakultetu.

U 1953. i 1954. godini došlo je godišnje oko 50 stranih studenata na praksu u Jugoslaviju, a isti broj naših studenata otputovao je na stručne prakse u razne evropske zemlje. Bila su to lepa vremena. Bili smo mladi.“

Srećko Jamnišek, 1953.

Sedište AIESEC-a Jugoslavije, odnosno kancelarija nacionalne kancelarije nalazila se od samog početka u Beogradu, gde se i danas nalazi.

Šezdesete i sedamdesete - Širenje i jačanje mreže

60-ih i 70-ih godina 20. veka, zajedno sa razvojem ekonomije i viših obrazovnih institucija širi se i mreža lokalnih kancelarija AIESEC-a Jugoslavije, uglavnom na ekonomskim fakultetima. Širom tadašnjih 6 republika od Slovenije do Makedonije postojalo je u različitim vremenskim periodima čak 25 lokalnih kancelarija. U Srbiji se otvaraju pored kancelarije na Ekonomskom Fakultetu u Beogradu i i kancelarije u Subotici (1961), Nišu (1968), Fakultetu Organizacionih Nauka u Beogradu (1973), a u decenijama koje slede i u Novom Sadu (1984), Kragujevcu (nepoznata tačna godina osnivanja), Prištini (nepoznata tačna godina osnivanja) i Univerzitetu “Braća Karić” (1993).

AIESEC Jugoslavije u to vreme beležio konstantan rast i po pitanju članstva i po pitanju broja studenata koji su prošli iskustvo razmene. U ovom periodu naše kompanije su uvidele mogućnost napredovanja putem angažovanja stranih studenata i njihovih znanja i iskustava.
Tokom svog postojanja u SFRJ, prevashodne aktivnosti AIESEC-a su bile vezane za međunarodni program stručnih praksi, organizaciju seminara kao i projekte sa ciljem kulturnog povezivanja, razumevanja i razmene međunarodnih iskustava. Seminari su, na početku, predstavljali deo iskustva praktikanata (studenata na međunarodnoj stručnoj praksi) kao deo njihovog prijema tokom dolaska na praksu.

Osamdesete – Nove teme i prvo međunarodno priznanje

AIESEC u Jugoslaviji se 70-ih i 80-ih, prateći globalne trendove u organizaciji okreće tematskm projektima i konferencijama. To su uglavnom bile po prirodi ekonomske teme i po prvi put AIESEC govori o specifičnim temama u delatnosti na jasno apolitički način. Neke od zastupljenih tema su "Menadžment obrazovanja", "Uslužne delatnosti - pokretačke snage sutrašnje ekonomije", "Energija - faktor u svetskoj ekonomiji", "U pravcu globalne ekonomije - izazovi kooperacije", "Naša zajednička budućnost - izazovi saradnje". Nešto kasnije na dnevni red dolaze i teme iz oblasti preduzetništva, održivog razvoja, marketinga, finansija i društveno odgovornog poslovanja. AIESEC sve više postaje most između naše privrede tadašnjeg doba i visokoškolskog obrazovnog sistema, pre svega u pogledu obezbeđivanja praktičnog iskustva studentima, zadržavajući uvek duh međunarodne saradnje i multikulturalizma.

Posle skoro trideset godina usledila je prva nagrada od strane AIESEC International. AIESEC Jugoslavije je 1985/1986. godine dobio je nagradu posle Evropskog kongresa (ELCM - European Local Committee Meeting). Kongres je održan u Beogradu oktobra 1985. godine u hotelu Jugoslavija. AIESEC Jugoslavije je dobio nagradu kao najbolja zemlja, tj. zemlja koja je najviše napredovala te godine. To je bilo prvo priznanje za požrtvovan rad svih generacija koje su radile na razvitku tada organizacije svetskih razmera.

80-tih godina AIESEC Jugoslavije imao je 20 lokalnih kancelarija koje su imale godina iskustva iza sebe. Sve kancelarije zajedno su doprinosile jačanju kako same organizacije tako i cele zemlje i njene privrede u tom dobu.

Sama organizacija je tokom svog postojanja u SFRJ odražavala i samu atmosferu privrednog napretka i jedinstva koja je vladala u zemlji. Tadašnja politička dešavanja nisu imala većeg uticaja na rad kao ni na filozofiju AIESEC-a Jugoslavije i vrednosti koje su živeli njeni članovi. Taj period tadašnje generacije pamte po intezivnim druženjima kako sa stranim studentima tako i sa domaćim studentima, članovima AIESEC-a, ali i čestim putovanjima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Verovatno najbolju ilustraciju razmisljanja članova AIESEC-a iz vremena SFRJ opisuje rečenica Dragana Žikića, jednog od alumnija, koju navodi kao moto tadašnjih generacija: „Živi, i pusti druge da žive“.

Devedesete – Poslednji dani zajedničkih uspeha, teški dani i početak kraja AIESEC-a Jugoslavije

Tokom aprila 1990. godine AIESEC Jugoslavije je organizovao ENALDS (Europe North American Leadership Development Seminar) u Zadru, današnjoj Hrvatskoj. Seminar koji je privukao tadašnju elitu AIESEC sveta, a koji se i dan danas u krugovima tih AIESEC generacija prepričava kao seminar koji je doprineo novoj viziji AIESEC-a u sledećoj deceniji.

Nemili događaji koji su se desili na političkom planu SFRJ nisu zaobišli ni AIESEC. Tadašnje vođstvo pokazuje okrenutost ka očuvanju jedinstvene organizacije, sa idejom nastavljanja dotadašnjeg oblika, međutim opšta situacija u zemlji ne dozvoljava da se ovakva ideja zaista i realizuje. Poslednja Nacionalna Konferencija AIESEC-a stare Jugoslavije (58. po redu) je održana na Bjelasnici, Bosna i Hercegovina, aprila 1991. godine. Ta konferencija je poslednja koja je okupila sve lokalne kancelarije stare Jugoslavije na jednom mestu.

Na 59. Nacionalnoj Konferenciji AIESEC-a Jugoslavije decembra 1991. godine u Vrdniku na Fruškoj Gori, nisu prisustvovale čokalne kancelarije iz Hrvatske, Slovenije i Makedonije, već samo iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Tada je zvanično prestao da postoji AIESEC stare Jugoslavije.

Željni da i dalje vole i rade u AIESEC-u članovi su se sastali na 60. Nacionalnoj Konferenciji AIESEC-a Jugoslavije u Donjem Milanovcu u Srbiji, maja 1992. godine i zvanično formirali AIESEC nove Jugoslavije (bili su prisutne lokalne kancelarije samo iz Srbije i Crne Gore).

Tih 90-tih godina 20. veka AIESEC stare Jugoslavije „rodio” je pet novih zemalja koje su krenule svojim koracima ka uspehu AIESEC Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Retko ko je verovao da će duh jedinstva i tradicija saradnje biti nastavljena. Međutim, ovih pet AIESEC zemalja nastavile su uspešno da sarađuju.

Trenutak u kome se nalazila cela organizacija ali i ambiciju i razmišljanje članova AIESEC-a u jednom od najtežih trenutaka ekonomske krize najbolje ilustruju, u nastavku navedene, reči Jugoslava Isakovića, tada aktuelnog predsednika lokalne kancelarije na ekonomskom fakultetu u Beogradu, koji naredne godine postaje Predsednik nacionalne kancelarije.

Deo reprinta časopisa „AIESEC EKONOMIST“ iz 1993. godine, tekst „Izveštaj o radu“

“AIESEC u Jugoslaviji ima veoma važnu ulogu s obzirom na aktuelni trenutak u kojem se nalazi naša zemlja. Sankcije međunarodne zajednice gotovo su potpuno blokirale privredu i naučnu saradnju, koja je od neprocenjivog značaja za sticanje novih saznanja iz oblasti ekonomije i menadžmenta.

U takvoj situaciji AIESEC INTERNATIONAL, kao nepolitična organizacija, nastavio je uspešnu saradnju sa AIESEC-om Jugoslavije, što je rezultiralo daljim nesmetanim odlaskom naših studenata na stručne prakse i seminare, kao i dolaskom stranih studenata na praksu u Jugoslaviju.

Rezultati našeg rada pokazuju da, bez obzira na lošu ekonomsku situaciju u Jugoslaviji, ljudi sa željom za rad i orijentisani na uspeh mogu mnogo da urade. Nadam se da ćemo imati još veću podršku naših sponzora, fakulteta i da će AIESEC i dalje uspešno raditi u Jugoslaviji. Trudićemo se da tako i bude jer budućnost pripada onima koji čine da se stvari dogode, ne onima koji posmatraju šta se događa, niti onima koji pitanju šta se dogodilo.

Jugoslav Isaković, 1993.

1994. godine AIESEC pokreće jedan od najuspešnijih projekata koji traje do današnjih dana. U zemlji u kojoj nezaposlenost dostiže neverovatne razmere, AIESEC pokreće projekat „Career Days“ koji ima za cilj da smanji nezaposlenost visokoobrazovanih mladih ljudi. O naprednosti ideje i koncepta govori i činjenica da je prvi sličan sajam organizovan od strane državnih institucija tek deceniju kasnije.

Nakon završetka ratnih dejstava osnivaju se i lokalne kancelarije u Banja Luci i Srpskom Sarajevu kao deo AIESEC-a Jugoslavije. Ovim su uključeni i studenti tog područja u mogućnosti da budu deo okruženja u kome mogu da razvijaju svoje sposobnosti i prijateljstva i odvoje se od dešavanja koja su za njima. AIESEC otvara i lokalnu kancelariju na prvom privatnom univerzitetu u Srbiji, Univerzitetu „Braća Karić“.

I pored teške situacije u zemlji AIESEC nove Jugoslavije imao je zapaženo mesto u AIESEC svetu po pogledu organizovanja seminara. Tih godina organizovana je Mediteranska konferencija (MedCo – oktobar 1996), Mediteranski menadžment seminar (MMS – mart 1998) i Evropski seminar za razvoj liderstva (EuroLDS), koji je organizovan 2000. godine.

Kao najteži period, sada već AIESEC-a nove Jugoslavije (SRJ) pamtimo period 1999. i 2000. godine. Tih godina smo imali veliki pad u broju realizovanih međunarodnih stručnih praksi. Sa katastrofalnim stanjem u zemlji, prvi put od osnivanja i nakon skoro pet decenija se dovodi u pitanje opstanak same organizacije. Ali uz pomoć nekolicine požrtvovanih članova koji su želeli da i dalje AIESEC živi u Jugoslaviji, organizacija opstaje i zadržava članstvo u međunarodnoj mreži.

AIESEC Jugoslavije je od septembra do decembra 1999. godine uspeo da dovede preko 50 stranih studenata u zemlju i na stručne prakse i seminare pošalje još toliko, samo dva meseca posle ratnih razaranja stigli su i prvi strani studenti na stručne prakse u našim kompanijama. Ovo je predstavljo jedan od retkih načina pozitivne promocije naše zemlje i cele nacije u godinama suočavanja sa lošim imidžom.

Novi milenijum – Novo doba, novi koncepti

Sa dramatičnim promenama u zemlji nakon 5. oktobra 2000. godine kako u političkom a kasnije i u ekonomskom pogledu, stvari se pozitivno odigravaju i za AIESEC. Uvećava se broj članova i organizacija ponovo „ staje na noge“. Već u martu 2000. godine obezbeđena je i organizacija Evropskog seminara za razvoj liderstva (EuroLDS) koji je održan godinu dana kasnije. Okupivši preko 250 delegata iz 46 zemalja EuroLDS je u tom trenutku bio najveći međunarodni događaj od raspada SFRJ. Samo dve godine kasnije napravljen je novi iskorak organizacijom Internacionalnog Kongresa.

Kao država, Jugoslavija zvanično prestaje da postoji februara meseca 2003. godine. Na naš pedeseti rođendan i AIESEC Jugoslavije zvanično prestaje da postoji. Nastaje AIESEC Srbije i Crne Gore. U toj godini AIESEC-u Srbije i Crne Gore povereno je organizovanje najveće godišnje konferencije – Internacionalni Kongres 2003. Preko 600 mladih iz celog sveta je došlo u Srbiju i učestvovalo na jedinstvenoj manifestaciji „Globalno Selo – Dan Tolerancije“ organizovanom na Trgu Nikole Pašića u Beogradu. Ovo je bio jedinstveni i nezaboravan događaj u to vreme za prestonicu i celu Srbiju. AIESEC iz Beograda sa trga Nikole Pašića šalje poruku mira i tolerancije ne samo celoj zemlji već i celom svetu.

U sklopu niza dešavanja tokom Internacionalnog Kongresa, AIESEC postaje prva organizacija u Srbiji koja javno govori i zastupa koncept društveno odgovornog poslovanja. Tek par godina kasnije se aktuelizaciji ovog koncepta se pridružuju i druge organizacije i institucije.

Već u jesen 2004. dešava se sledeći događaj međunarodnog karaktera - Evropska Konferencija 2004. (EuroCo) gde se u Kladovu okupljaju članovi AIESEC-a iz svih krajeva Evrope i Severne Amerike.

AIESEC posvećuje sve više pažnje otkrivanju i razvoju potencijala mladih ljudi i postaje prava platforma za to sa fokusom na razvoj liderstva kod svojih članova koje gradi buduće agente promena u našem i globalnom društvu. Organizacija beleži konstantan rast u pogledu broja članova koji prolaze kroz jedinstveno AIESEC iskustvo, koje nudi mogućnosti liderskog iskustva, međunarodnog programa stručnih praksi i globalnog učećeg okruženja.

2006. prestaje da postoji Državna zajednica Srbije i Crne Gore, čime nastaje AIESEC Srbije. Iste godine, AIESEC pokreće „Forum Liderstva“ - novi projekat sa ciljem još većeg širenja svesti o pozitivnom liderstvu i stvaranju platforme za razvoj liderstva mladih i van AIESEC-a.

U proleće 2007. se desio poslednji u nizu međunarodnih seminara – Evropska Konferencija (EuroXPRO). Preko 200 mladih iz cele Evrope je ponovo posetilo Beograd i Taru.

AIESEC Srbije u 2008. dobija međunarodno priznanje „ING Award for Leadership in Branding“ od strane AIESEC Internatiolnal za izuzetne rezultate u eksternom pozicioniranju u Srbiji i razvoju brenda AIESEC-a. U istoj godini osniva i Alumni Asocijaciju AIESEC-a Srbije sa željom očuvanja tradicije duge 55 godina i željom stvaranja jake mreže nekadašnjih članova, a sada uspešnih ljudi u svim sferama našeg društva.